Kamo sa starim lakom za nokte?
ak za nokte smatra se opasnim kućnim otpadom zbog kemikalija koje se koriste za njegovu izradu te se ne baca u miješani komunalni otpad, ali ni u spremnike za staklo već se besplatno predaje u reciklažno dvorište. Razlog tome jest što lakovi za nokte mogu reagirati s drugim sredstvima i tvarima te mogu djelovati korozivno. Stoga se lakovi za nokte, zajedno s drugim opasnim otpadom, moraju odložiti na siguran način kako bi se spriječila šteta okolišu i zdravlju ljudi.
Stari, neiskoristiv lak za nokte, treba odnijeti u reciklažno dvorište. Sadrži mnogobrojne kemikalije koje osiguravaju boju, sjaj i postojanost.
Jesu li kućne manikure opasne za okoliš?
Ako uređujete nokte kod kuće i pravilno odlažete svoj lak za nokte, to vjerojatno nije preveliko opterećenje za okoliš, ali ni za zdravlje.
Mnogo je zbunjujućih kemijskih naziva koji se nalaze na popisu sastojaka vašeg omiljenog laka za nokte, stoga je važno znati koje od ovih kemikalija zapravo mogu biti opasne za ljude. Tri su glavna krivca koja se nalaze u mnogim lakovima za nokte: formaldehid, toluen i dibutil ftalat (DBP). Ove kemikalije poznate su kao „toksični trio” ili „velika trojka”.
Neka su istraživanja pokazala da naše tijelo ipak „upija” te kemikalije.
No, postoje i netoksični lakovi koje bismo mogli početi koristiti. Sve više brandova okreće se veganskoj proizvodnji i izbjegava gore navedene kemikalije. Neki od njih su već duže prisutni na našem tržištu poput branda Zoya, Pacifica te Butter London.